Како да се ваше дете заљуби у читање

Како код деце развити љубав према читању?

Ако сматрате да је читање важно и да је добро за развој деце (као што и јесте) а нисте сигурни како то да урадите, овај текст вам нуди решење.

Најједноставнији и најсигурнији начин је – читајте и ви. Лични пример је најбољи облик васпитања и све што бисте волели да изградите или развијете код своје деце, требало би и ви да радите.

Међутим, шта ако сте у групи људи која баш и не чита редовно а ипак желите да ваше дете ужива у овој вештини?

Овако је то било у нашој кући.

Када сам била веома мала, тата ми је причао о књигама које је прочитао. Причао ми је о писцима и њиховом животу. Испричао ми је једну предивну, магичну причу о читању. Увек је читање представљао као нешто најпосебније на свету, тако да сам ја створила слику да је то нешто мистериозно и невероватно и једва сам чекала да научим да читам. Поред тога успавиљивао ме је тако што ми је рецитовао Јесењина, Милана Ракића и „Горски вијенац“. И дан данас се сећам колико сам плакала када сам први пут чула „Песму о керуши“ Сергеја Јесењина. Такође врло свеже у мом сећању остало је и размишљање о томе шта значи: „Чаша жучи иште чашу меда, смијешане најлакше се пију“. Највише ме је бунила ова реч смијешане.

Тата ми није објашњавао, само ми је причао и рецитовао. Ова моја размишљања били су заправо први кораци ка анализи књижевних дела. Стално сам се питала шта значи неки стих или реч или зашто би неко написао тако тужну песму о псу, како је могуће да зна како се животиње осећају. Одговоре сам добила много касније али само размишљање о овим питањима развијало је моју свест ка дубљем тражењу смисла и откривању значења, водило ме ка важним животним темама као што су одговорност, саосећање, постојање добра и зла…

С друге стране, мама ми је причала како је у школи освајала награде на такмичењима из српског језика као и за саставе које је писала. Освајала је читалачке значке, рецитовала и волела да чита. Помагала ми је да напишем своје прве саставе (али стварно помагала, никада их није писала уместо мене!). Давала ми је упутства како се то ради и на који начин се обликује реченица, како се прави добра композиција састава (шта треба да буде у уводу, како се разрађује тема а како закључује).

Све ово догађало се када сам била веома мала а моји родитељи имали мање од тридесет година. Од тада је прошло баш доста времена, нешто више од три деценије и оно што је посебно интересантно је, пазите сад – ја своје родитеље никада, али баш никада нисам видела да читају. За све те године ниједном нису држали књигу у руци. Нису се чак ни претварали да читају.

Шта је сад ту у ствари занимљиво?

Не, нећу да кажем да моји мајка и отац лажу, никад то нисам посебно истраживала. А и на крају крајева, тата је стварно знао стихове које ми је рецитовао и познавао је живот писаца о којима је причао. Мама ми је помагала у писању током основне школе и причала о свом наставнику Мрљеша Александру код кога су морали све лектире да прочитају и сматрала је да је веома важно прочитати све школске лектире, па и више од тога.

Поента је да су они код мене створили љубав према књизи само тако што су са љубављу причали о читању и писању. И то заправо није „само“ јер ја читам цео свој живот. Откад сам научила слова, нисам престала да уживам у књигама. У детињству сам читала толико да су ми често говорили да оставим књигу и изађем напоље. Толико волим да читам да сам завршила књижевност. Толико волим да читам да сам почела да пишем не бих ли другима пружила бар делић онога што су мени дали писци које сам читала. Толико волим да читам да имам своју малу кућну библиотеку. Толико волим књигу да сам одлучила да ширим љубав према читању.

И све то захваљујући причи мојих родитеља, том семену које су засадили у правом периоду.

Ако сте родитељ, немојте се осећати лоше што не читате пред својим дететом. Можда сте негде на интернету наишли на ону сличицу на којој су две мајке са ћеркама. Једна држи телефон и њена ћерка исто, а друга мама је са књигом у рукама као и њена ћерка. Ова са телефоном пита књига-маму како је успела да подстакне дете да чита а одговор вам се нуди сам. А ја бих овде поставила питање: а шта ако мама чита књигу на телефону? Ја имам инсталиране апликације за читање књига на свом мобилном. То ми, рецимо, олакшава читање у соби увече док дете спава или кад идем на одмор не морам да отежавам кофер штампаним издањима.

Лични пример јесте нешто што је веома пожељно, али није то једини начин. Очигледно је да може и другачије. Довољно је само да извучете неколико стихова које сте учили у школи или прочитали негде касније и испричате добру причу у коју ћете уткати родитељску љубав и жељу да ваше дете напрадује. Ви сте за своје дете идол и оно прво жели да буде као ви, па све остало. Друго што жели је да ви, баш ви будете задовољни.

Искористите то на најбољи могући начин и засадите у ова нежна бића оно што желите да расте.

А ако желите да читате сваког петка моје свеже приче, пријавите се на њузлетер Магија речи кликом на овај линк. Пријавом добијате на поклон и Мали правописни онлајн приручник.

Leave a reply:

Your email address will not be published.

Site Footer

Sliding Sidebar

© 2022 Copyright: tijanamaric.rs
-->