Како се пише речца НЕ

Када се НЕ пише одвојено а када спојено?

Да бисте живели срећан и избалансиран живот, врло је важно да знате рећи НЕ и да не радите оно што не желите (уз глагол речца не пише се одвојено). Ако радите нешто против своје воље, онда ћете се осећати непријатно (уз прилог речца не се пише спојено). Могла бих да кажем да ако не умете (опет глагол) да кажете НЕ онда када треба, и нисте (глагол али ипак спојено) себи баш добар пријатељ. Више сте некако непријатељ (речца НЕ пише се спојено са именицом).

У овом кратком уводу илустровала сам правило за писање речце не. Оно гласи:

Речца НЕ пише се одвојено од глагола, осим у 4 случаја – нећу, немам, нисам и немој, а спојено са именицама, придевима и прилозима.

Ово је правило које већина људи зна напамет. Како је онда могуће да се толико греши приликом писања?

Могуће је зато што осим чистог репродуковања дефиниције, морате змати и да је примените. У супротном то знање остаје на нивоу рецитовања неких речи чије значење заправо и не знате.

Да би се поменута дефиниција применила у пракси (а само знање које умете да примените је стварно знање), потребно је да знате тачно значење сваке њене речи. У овом случају важно је шта су то глаголи, шта именице, придеви и прилози.

А како то да знате ако сте завршили школу одавно?

Слажем се да то уопште није лако. Није лако све то научити ни док се иде у школу, а камоли да то знање опстане годинама и годинама касније без икаквог обнављања. Јер, то је оно што се људима деси са матерњим језиком – уче га само у школи и онда, пошто је матерњи и подразумева се да га знају, више се не баве њиме и знање почне да бледи.

Оно што сигурно могу да кажем је да ако научите врсте речи добро током школовања, касније и нећете морати да се бавите њиховим дефинисањем и биће вам логично како се шта пише. Али, ако то нисте научили добро током основне школе, онда морате тиме да се позабавите касније да бисте остали писмени.

Оно што је најважније је да није срамота ако нисте нешто добро научили, ако не знате, није вам јасно, заборавили сте… Не, уопште није срамота, најискреније то мислим. И посебно се не треба стидети тога да било шта (а посебно матерњи језик) учите и након завршене школе. То би требало да буде саставни део рада на себи.


Данас се много пише и објављује. За све што објавите, сносите одговорност и у смислу тачности информација а у смислу ширења писмености или неписмености. Није проблем направити грешку, али је проблем ако се грешке до те мере понављају да збуњују друге људе, посебно децу која се школују и тек уче граматичка и правописна правила, а доступно им је прегршт текстова који нису писмени.

Да бисте могли да проверите, обновите или поправите своје знање правописних и граматичких правила, најважније је да стално читате квалитетна књижевна дела. На тај начин граматика се апсорбује јер читате на свом језику и није потребно учити дефиниције.

Читајте Андрића, Селимовића, Растка Петровића, Михајла Лалића, Бору Станковића… Читајте и добре преводе светске књижевности на свом језику. Ако немате времена за романе, читајте приповетке. Видећете како вам се после неког времена побољшава речник, како другачије звучите и док говорите а и док пишете.

Ако је писање део вашег посла (објављујете текстове, пишете мејлове, презентације итд.), обавезно користите речнике. Није лоше имати неки правописни приручник у кући (Правопис српскога језика Матице српске је добар избор). Можете увек да погледате и на интернету (нпр. kakosepise.com). А можете да добијете и мој бесплатни Правописни приручник тако што ћете се пријавити на њузлетер Магија речи овде.

Учите. Сваки дан научите нешто ново.

А сада да видимо шта су то именице, придеви, прилози и глаголи.

Именице

Именице су речи којима именујемо појмове. Оне могу бити властите, заједничке, градивне, апстрактне, глаголске и збирне. Нећу писати о свакој врсти посебно јер се овај текст не бави тиме. Када је писање речце НЕ у питању, важно је знати дефиницију именице да бисте знали да ли ћете написати НЕ ПРИЈАТЕЉ или НЕПРИЈАТЕЉ.

Ако се речца НЕ пише спојено са именицом онда је ово друго правилно, зар не?

Придеви

Придеви су речи које стоје уз именицу и одрећују је на неки начин. Они могу бити описни, присвојни, градивни, временски и месни. Код придева настаје мало већи проблем у вези са писањем речце НЕ уз њих. Можда зато што се на нивоу значења помешају са глаголима. Али није толико ни битно да залазимо у то зашто се греши, него да видимо како то изгледа на примерима и како је правилно:

  • Упутио ми је ПРИЈАТЕЉСКИ поглед.

„Пријатељски“ је присвојни придев који је настао од именице пријатељ. Ако желите да кажете да вас је неко погледао као да му нисте пријетељ, онда ћете рећи (написати):

  • Упутио ми је НЕПРИЈАТЕЉСКИ поглед.

Неки од придева делују предугачко када им се дода НЕ па и то може бити разлог што долази до одвајања у писању.

Прилози

Ова врста речи служи да ближе одреди (опише) радњу. Дакле, придеви стоје уз именице а прилози уз глаголе. Тако их разликујемо.

Реченицу из претходног примера можемо да напишемо и овако:

  • НЕМИЛО ме је погледао.

„Немило“ је прилог јер одређује како неко гледа (како неко нешто ради), настала је од придева и због тога се речца НЕ пише спојено са овом врстом речи.

Е сад долазимо до глагола.

Глаголи су речи које означавју радњу, стање и збивање.

За ону прву дефиницију рекла сам да је већина зна, а за ову сам сигурна да је и врапци на грани знају. Али опет настане забуна кад треба написати НЕ уз неки глагол, па онда НЕЗНАМО шта да мислимо или НЕДАМ на себе или НЕ ЋУ да кварим нешто (истакнуте речи су погрешно написане).

Речца НЕ се пише спојено са глаголом само у случајевима наведеним на почетку овог текста:

НЕЋУ, НЕМАМ, НИСАМ и НЕМОЈ (и у свим облицима ових глагола НЕМАМО, НЕЋЕМО, НЕМАТЕ, НИСУ….)

Код глагола је проблематично то што у српском језику постоји пуно глаголских облика и онда како глагол мења облик, он често делује као потпуно нова реч па је помешамо са именицом или чешће са придевом и прилогом.

Овако то изгледа на примерима:

  • Гледао ме је НЕ РАЗМИШЉАЈУЋИ.

Овде је употребљен глагол „размишљати“ у одричном облику глаголског прилога садашње. У служби је прилошке одредбе за начин.

А да се вратимо на један претходни пример:

  • Гледао ме је НЕМИЛО.

Сећате се ово је прилог. И он је употребљен као прилошка одредба за начин.

(Што би рекла једна моја ученица Американка: „That’s weird“)

Осим овога, неки глаголи у одређеним глаголским облицима су баш кратки и онда делује да треба речцу НЕ написати спојено у том случају.

Ево примера:

ДАТИ (3. лице једнине презента је ДА)

  • Он НЕ ДА на себе.

СМЕТИ (1. лице једнине презента: СМЕМ)

  • НЕ СМЕМ ни да помислим шта ће рећи. (Не смем подсећа на немам)

Не кажем (НЕ је одвојено од глагола) да је лако. Заправо, далеко је од лаког, али то је наш језик и такав је какав је. А леп је, признајте. Не мора све да буде лако и није лепо све што је лако.

За важне ствари у животу потребна нам је посвећеност, а матерњем језику треба бити посвећен јер он је део нашег идентитета.

Циљ овог текста је да вам олакша писање речце НЕ уз наведене врсте речи а ако и даље имате неких недоумица, слободно ме питајте. Радујем се да заједно радимо на неговању српског језика.

И још једном вас позивам да се пријавите на мој њузлетер Магија речи. Тако добијате Правописни приручник бесплатно а у њему сам навела доста конкретних примера за писање речце не. Пријавите се попуњавањем форме испод.

2 comments On Како се пише речца НЕ

Leave a reply:

Your email address will not be published.

Site Footer

Sliding Sidebar

© 2022 Copyright: tijanamaric.rs
-->