Još od malih nogu pitanje koje se javljalo u meni bilo je Ko sam ja? a uz njega nadovezivala su se i pitanja Koja je svrha? i Zašto sam tu? Tada nisam znala da ću biti večiti tragalac za sopstvenom istinom, još manje mi je bilo jasno da ću u jednom trenutku svog života biti podrška na putu drugim tragaocima. Samo sam kranula na put...
Svrha života je istraživanje
Duboko u sebi znam da je svrha sa kojom smo došli na ovaj svet istraživanje. Sa tim ciljem svaka duša prolazi određena iskustva ne bi li se približila svojoj istini. Na svom putu prošla sam bezbroj iskustava, identifikovala se sa brojnim ulogama, imala mnogo učitelja i mentora da bih došla do spoznaje ko sam zaista i koja je moja svrha.
Shvatila sam da je iskustvo ono iz čega najbolje učim pa sam tako profesorka postala u učionici, joga instruktorka na parteru u sali, spisateljica onda kada sam pustila svoje prve tekstove u etar i kada se sa druge strane pojavio neko ko ih čita. Upravo to moje iskustvo je ono što treba drugima da služi na njihovom putu, to je moja svrha.
Uloge
Studentkinja, profesorka srpskog jezika i književnosti, joga instruktorka, učiteljica meditacije, reiki praktičarka, majka, ćerka, supruga, prijateljica... Sve sam ih igrala onako kako sam najbolje umela u datom trenutku i sve su služile jednom cilju – da uvidim koje je moje mesto u univerzumu i kakav doprinos mogu da dam svojim bivanjem ovde.
Godine su samo broj
Trebalo mi je skoro četiri decenije da upoznam sebe i potvrdim ono u šta sam oduvek verovala a to je da broj godina ne znači ništa. Čovek može ono za čime traga naći i u 20 a može i da ne nađe nikada jer je baš po takvo iskustvo došao ovde. Četiri decenije putovanja, ustajanja, padanja, samopovređivanja, lude zabave, mnogo čitanja i edukacije prošlo je da bih došla do toga da se konačno sveg znanja oslobodim i prepustim unutrašnjem vođstvu koje mi je vrlo jasno šapnulo da sam na dobrom putu.
Rekli su mi da moje reči leče
„Vi me lečite“, često su mi govorili kada ispričam nešto ili kada pročitaju neki moj tekst. Zato sam napisala knjigu „Pisanje kao lek“.Pišući svakodnevno jutarnje stranice i dnevnik, na stranicama preda mnom isplivavala su mnoga negativna uverenja, ideje, nerazrešeni problemi, istine, emocije, uvidi. I nakon svakog pisanja, osećala sam rasterećenje i napredk. Sve sam bila bliža sebi.
Pisanje je lek za dušu i umoran um.
Više od dvadeset godina pisanja, tri godine svakodnevnog pisanja u svrhu introspekcije i rada na sebi i ozbiljan istraživački rad doveli su do toga da kreiram posebnu metodu korišćenja olovke i papira koja vam pomaže da dođete do odgovora koji se nalaze duboko u vama.U knjizi “Pisanje kao lek” detaljno predstavljam ovu metodu. Moja prva knjiga, a treće dete (kako volim da je zovem) izdata je pod okriljem IK “Samo korak” i dostupna svima koji se kreću svojim dubinama.
Pored moje knjige stojim i ja sa svim svojim iskustvima da vam pomognem da dođete do vaše istine. Ako želite da vam budem mentor na tom putu, pišite mi.
Grlim vas jako,
Tijana
