5 lekcija o ljubavi

Otkad je sveta i veka, što bi se reklo, ljudi su govorili o ljubavi. Pevali su pesme,pričali priče, vapili za njom iz najdubljeg bola, sanjali o njoj obavijeni slatkoćom proživljenih momenata. I otkad je sveta i veka pitali su se i objašnjavali šta to ljubav jeste a šta ona nije. Šta to tačno znači kada kažemo da nekoga volimo ili ne volimo? Da li je svako sposoban da voli ili nije? Ovim i još nekim pitanjima o ljubavi bavimo se u današnjem tekstu kroz sledećih 5 lekcija.

1.  lekcija: Ljubav nije nešto što se nalazi spolja

Često možemo čuti kako neko kaže da je potrebno nešto da se desi kako bi nekog zavoleo. Kada se pojavi pravi partner, onda će se roditi ljubav. Kada konačno kupi kuću, onda će voleti svoje mesto življevnja. Kada promeni posao, voleće ono što radi. Možete dalje dodati sami.

Ljubav nije nešto što se nalazi spolja. Ne može ništa van da se desi, dođe i donese je ili probudi. Iskra ljubavi se nalazi u svakom biću koje hoda ovom planetom i svaki čovek može je probuditi, ali sam. Dok god čekamo da se pojavi nešto što će podstaći ljubav da izroni iz dubine našeg bića, čekaćemo Godoa (čekaćemo uzaludno). Ljubav se nalazi na onom mestu na koje spuštate ruku uvek kada govorite o duši, kada ste zaljubljeni ili kada osetite jak duševni bol. Da da, baš na tom mestu u grudima.

Napravite sada pauzu od čitanja, spustite dlan na ovo mesto (možete i oba), zatvorite oči i osetite šta se tu dešava. Imali topline? Možda je tu neki grč? Treperenje? Uzmite vremena koliko god da vam treba i samo osećajte. Ono što je u nama, možemo pronaći samo putem osećaja i povezivanja sa sobom kada utišamo buku koju pravi naš um.

2.  lekcija: Ljubav je stanje bića a ne prijatnost

„Mama, ja tebe volim, kako si dobra!“ Nešto kasnije, u istom danu od istog deteta čućete: „Mama, ne volim te!“ ako je mama uradila nešto što mu nije po volji, na primer nije mu dala omiljeni slatkiš.

I od odraslih ljudi videćete ovakvo ponašanje. Govore kako neku osobu vole a drugu ne vole, kako neki posao vole aneki ne, ili auto. Čak se ide do toga da pričaju kako nekoga vole kada im se dopada kako se ponaša, a kada im se ne dopada, onda istu osobu više ne vole (kao i dete koje sam pomenula). To nije nivo ljubavi, to je nivo sviđanja ili nesviđanja, tačnije prijatnosti i neprijatnosti. Ako vam nešto izaziva prijatnost, vi kažete da to volite a ako vam izaziva neprijatnost, kažete da ne volite. To nije ljubav, važno je napraviti ovu razliku. Skroz je u redu da vam se nešto dopada ili ne, ali nazovimo stvari pravim imenom. Dopadanje nije ljubav,

Ljubav je stanje bića. Kada je čovek u stanju ljubavi, neće se vezivati za prijatnost i neprijatnost. To neće menjati osnovu njegovog stanja. Kada ste u stanju ljubavi, sve posmatrate sa ljubavlju i život prihvatate u njegovoj sveukupnosti bez potrebe da nešto odsečete iznjega govoreći kako to ne volite. Da, naravno da vam se nešto neće dopadati i da će vam nešto biti neprijatno, ali to neće menjati suštinu ljubavi koju osećate u svom biću.

3.  lekcija: Ne postoje kvalitativno različite vrste ljubavi

Partnerska ljubav, roditeljska, prijateljska ljubav, ljubav prema kućnom ljubimcu, predmetima, biljkama... I sve su različitog kvaliteta – to ne postoji. Ljubav je ljubav i ne može biti ni veća ni manja, niti kvalitativno različita. Ona samo postoji ili ne postoji. Ako nečemu osećate različit kvalitet ili količinu, onda to nije ljubav, to su neki drugi osećaji kao što je recimo bliskost. Kada je ljubav u pitanju, možete samo voleti ili ne.

Danas je postala popularna teorija kako roditelji ne vole isto svu svoju decu. Osim što ovo nije istina, može da bude i jako uvredljivo, posebno za majke. Slažem se da roditelji mogu možda da ne vole sopstvenu decu, ali da ih ne vole isto, to stvarno zvuči u najmanju ruku čudno. Možda osećaju veću bliskost sa jednim detetom nego sa drugim, možda se sa trećim bolje razumeju ili osećaju dublju povezanost, ali sve to nije ljubav.

Kada osećate ljubav, onda živite ljubav i ne možete osetiti niti njenu količinu niti kvalitet.

4.  lekcija: Šta je ljubav prema sebi

„Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe“.

Kada ste u stanju ljubavi, onda se ne postavlja pitanje da li volite sebe jer zbog stanja u kom se nalazite, sve je predmet vaše ljubavi pa i vi sami. Logično je da se ljubav koju ste probudili u svom srcu, preliva sa mesta svog izvora prvo na vas pa onda na sve ostalo što je u vašoj blizini.

Danas je takođe moderno da se govori oljubavi prema sebi, ali mnogo toga ode namerno ili ne u samoljublje. Postavi granice, voli sebe i postani nedodirljiv. Ljubav je bezgranična, ne plaši se bola i povrede. Samoljublje traži granice i postavljanje sebe na pijedestal gde vam može prići samo onaj koji vam se dopada a onaj koji ne, otpada.

Istinska ljubav probuđena u srcu, tu je za sve.

5.  lekcija: Ljubav i Bog

Otvorite svoje srce i za bol i tada ćete spoznati ljubav. Bežanje i strah od bola ne vodi vas nikuda. Zapravo vodi uj edan zatvor, u jednu malu, uzanu ćeliju u kojoj se teško diše. Jer od bola se ne može pobeći. U toj maloj ćeliji zatvora koji sami sebi stvorite tražeći zaštitu i sigurnost, naći ćete samo još veći bol. I kada se konačno suočimo sa njim, kada ga pogledate u oči dok vam se svaki delić tela trese, tada će izroniti ljubav. Tada se javlja Bog.

Život nije zamišljen tako da mi od njega uzimamo ono što nam se dopada a odbacujemo ono što nam se ne dopada. Ljudi imaju sklonost da se zakače za ono što misle da je njihovo, da im pripada, i grčevito se drže toga živeći u strahu da će ga izgubiti.

Ako ikada pomislite ili ste pomislili da nešto možete da izgubite, onda ne živite život punim plućima. Ništa ne možeteda izgubite jer ništa i nije vaše. Kada ovo spoznate, spoznaćete i ljubav i slobodu u njihovoj punoći. Spoznaćete i sebe kao potpuno autentično biće koje je došlo na ovaj svet radi doživljaja iskustva, baš takvog kakvo proživljava.Tada ćete sa ljubavlju prihvatiti sve što vam dolazi (a ne samo ono što smatrate dobrim) i i sa istom tom ljubavlju ispraćati sve što odlazi a u sebi osetićete snažan protok životne energije. Tada ćete prestati da životarite i počećete da živite.

Put samospoznaje je put ljubavi i on počinje i završava se u vama. Svako iskustvo na tom putu vredno je doživljaja. I to je put kojim uvek koračate sami. Možete imati učitelja i mentora, vodiča, pomoćnika ali ne vezujte se za njih. Oni vam ne mogu dati odgovore koji leže u vama. Mogu vam samo biti znak pokraj puta ili tračak svetlosti koji će vam pomoći da rasvetlite svoj mrak. Put samospoznaje je uvek put kojim koračate sami, bez obzira na to ko je pored vas.

‍