Kako da se vaše dete zaljubi u čitanje

Kako kod dece razviti ljubav prema čitanju?

Ako smatrate da je čitanje važno i da je dobro za razvoj dece (kao što i jeste) a niste sigurni kako to da uradite, ovaj tekst vam nudi rešenje.

Najjednostavniji i najsigurniji način je – čitajte i vi. Lični primer je najbolji oblik vaspitanja i sve što biste voleli da izgradite ili razvijete kod svoje dece, trebalo bi i vi da radite.

Međutim, šta ako ste u grupi ljudi koja baš i ne čita redovno a ipak želite da vaše dete uživa u ovoj veštini?

Ovako je to bilo u našoj kući.

Kada sam bila veoma mala, tata mi je pričao o knjigama koje je pročitao. Pričao mi je o piscima i njihovom životu. Ispričao mi je jednu predivnu, magičnu priču o čitanju. Uvek je čitanje predstavljao kao nešto najposebnije na svetu, tako da sam ja stvorila sliku da je to nešto misteriozno i neverovatno i jedva sam čekala da naučim da čitam. Pored toga uspaviljivao me je tako što mi je recitovao Jesenjina, Milana Rakića i „Gorski vijenac“. I dan danas se sećam koliko sam plakala kada sam prvi put čula „Pesmu o keruši“ Sergeja Jesenjina. Takođe vrlo sveže u mom sećanju ostalo je i razmišljanje o tome šta znači: „Čaša žuči ište čašu meda, smiješane najlakše se piju“. Najviše me je bunila ova reč smiješane.

Tata mi nije objašnjavao, samo mi je pričao i recitovao. Ova moja razmišljanja bili su zapravo prvi koraci ka analizi književnih dela. Stalno sam se pitala šta znači neki stih ili reč ili zašto bi neko napisao tako tužnu pesmu o psu, kako je moguće da zna kako se životinje osećaju. Odgovore sam dobila mnogo kasnije ali samo razmišljanje o ovim pitanjima razvijalo je moju svest ka dubljem traženju smisla i otkrivanju značenja, vodilo me ka važnim životnim temama kao što su odgovornost, saosećanje, postojanje dobra i zla…

S druge strane, mama mi je pričala kako je u školi osvajala nagrade na takmičenjima iz srpskog jezika kao i za sastave koje je pisala. Osvajala je čitalačke značke, recitovala i volela da čita. Pomagala mi je da napišem svoje prve sastave (ali stvarno pomagala, nikada ih nije pisala umesto mene!). Davala mi je uputstva kako se to radi i na koji način se oblikuje rečenica, kako se pravi dobra kompozicija sastava (šta treba da bude u uvodu, kako se razrađuje tema a kako zaključuje).

Sve ovo događalo se kada sam bila veoma mala a moji roditelji imali manje od trideset godina. Od tada je prošlo baš dosta vremena, nešto više od tri decenije i ono što je posebno interesantno je, pazite sad – ja svoje roditelje nikada, ali baš nikada nisam videla da čitaju. Za sve te godine nijednom nisu držali knjigu u ruci. Nisu se čak ni pretvarali da čitaju.

Šta je sad tu u stvari zanimljivo?

Ne, neću da kažem da moji majka i otac lažu, nikad to nisam posebno istraživala. A i na kraju krajeva, tata je stvarno znao stihove koje mi je recitovao i poznavao je život pisaca o kojima je pričao. Mama mi je pomagala u pisanju tokom osnovne škole i pričala o svom nastavniku Mrlješa Aleksandru kod koga su morali sve lektire da pročitaju i smatrala je da je veoma važno pročitati sve školske lektire, pa i više od toga.

Poenta je da su oni kod mene stvorili ljubav prema knjizi samo tako što su sa ljubavlju pričali o čitanju i pisanju. I to zapravo nije „samo“ jer ja čitam ceo svoj život. Otkad sam naučila slova, nisam prestala da uživam u knjigama. U detinjstvu sam čitala toliko da su mi često govorili da ostavim knjigu i izađem napolje. Toliko volim da čitam da sam završila književnost. Toliko volim da čitam da sam počela da pišem ne bih li drugima pružila bar delić onoga što su meni dali pisci koje sam čitala. Toliko volim da čitam da imam svoju malu kućnu biblioteku. Toliko volim knjigu da sam odlučila da širim ljubav prema čitanju.

I sve to zahvaljujući priči mojih roditelja, tom semenu koje su zasadili u pravom periodu.

Ako ste roditelj, nemojte se osećati loše što ne čitate pred svojim detetom. Možda ste negde na internetu naišli na onu sličicu na kojoj su dve majke sa ćerkama. Jedna drži telefon i njena ćerka isto, a druga mama je sa knjigom u rukama kao i njena ćerka. Ova sa telefonom pita knjiga-mamu kako je uspela da podstakne dete da čita a odgovor vam se nudi sam. A ja bih ovde postavila pitanje: a šta ako mama čita knjigu na telefonu? Ja imam instalirane aplikacije za čitanje knjiga na svom mobilnom. To mi, recimo, olakšava čitanje u sobi uveče dok dete spava ili kad idem na odmor ne moram da otežavam kofer štampanim izdanjima.

Lični primer jeste nešto što je veoma poželjno, ali nije to jedini način. Očigledno je da može i drugačije. Dovoljno je samo da izvučete nekoliko stihova koje ste učili u školi ili pročitali negde kasnije i ispričate dobru priču u koju ćete utkati roditeljsku ljubav i želju da vaše dete napraduje. Vi ste za svoje dete idol i ono prvo želi da bude kao vi, pa sve ostalo. Drugo što želi je da vi, baš vi budete zadovoljni.

Iskoristite to na najbolji mogući način i zasadite u ova nežna bića ono što želite da raste.

A ako želite da čitate svakog petka moje sveže priče, prijavite se na njuzleter Magija reči klikom na ovaj link. Prijavom dobijate na poklon i Mali pravopisni onlajn priručnik.

‍