Kako se piše rečca NE

Kada se NE piše odvojeno a kada spojeno?

Da biste živeli srećan i izbalansiran život, vrlo je važno da znate reći NE i da ne radite ono što ne želite (uz glagol rečca ne piše se odvojeno). Ako radite nešto protiv svoje volje, onda ćete se osećati neprijatno (uz prilog rečca ne se piše spojeno). Mogla bih da kažem da ako ne umete (opet glagol) da kažete NE onda kada treba, i niste (glagol ali ipak spojeno) sebi baš dobar prijatelj. Više ste nekako neprijatelj (rečca NE piše se spojeno sa imenicom).

U ovom kratkom uvodu ilustrovala sam pravilo za pisanje rečce ne. Ono glasi:

Rečca NE piše se odvojeno od glagola, osim u 4 slučaja – neću, nemam, nisam i nemoj, a spojeno sa imenicama, pridevima i prilozima.

Ovo je pravilo koje većina ljudi zna napamet. Kako je onda moguće da se toliko greši prilikom pisanja?

Moguće je zato što osim čistog reprodukovanja definicije, morate zmati i da je primenite. U suprotnom to znanje ostaje na nivou recitovanja nekih reči čije značenje zapravo i ne znate.

Da bi se pomenuta definicija primenila u praksi (a samo znanje koje umete da primenite je stvarno znanje), potrebno je da znate tačno značenje svake njene reči. U ovom slučaju važno je šta su to glagoli, šta imenice, pridevi i prilozi.

A kako to da znate ako ste završili školu odavno?

Slažem se da to uopšte nije lako. Nije lako sve to naučiti ni dok se ide u školu, a kamoli da to znanje opstane godinama i godinama kasnije bez ikakvog obnavljanja. Jer, to je ono što se ljudima desi sa maternjim jezikom – uče ga samo u školi i onda, pošto je maternji i podrazumeva se da ga znaju, više se ne bave njime i znanje počne da bledi.

Ono što sigurno mogu da kažem je da ako naučite vrste reči dobro tokom školovanja, kasnije i nećete morati da se bavite njihovim definisanjem i biće vam logično kako se šta piše. Ali, ako to niste naučili dobro tokom osnovne škole, onda morate time da se pozabavite kasnije da biste ostali pismeni.

Ono što je najvažnije je da nije sramota ako niste nešto dobro naučili, ako ne znate, nije vam jasno, zaboravili ste… Ne, uopšte nije sramota, najiskrenije to mislim. I posebno se ne treba stideti toga da bilo šta (a posebno maternji jezik) učite i nakon završene škole. To bi trebalo da bude sastavni deo rada na sebi.

Danas se mnogo piše i objavljuje. Za sve što objavite, snosite odgovornost i u smislu tačnosti informacija a u smislu širenja pismenosti ili nepismenosti. Nije problem napraviti grešku, ali je problem ako se greške do te mere ponavljaju da zbunjuju druge ljude, posebno decu koja se školuju i tek uče gramatička i pravopisna pravila, a dostupno im je pregršt tekstova koji nisu pismeni.

Da biste mogli da proverite, obnovite ili popravite svoje znanje pravopisnih i gramatičkih pravila, najvažnije je da stalno čitate kvalitetna književna dela. Na taj način gramatika se apsorbuje jer čitate na svom jeziku i nije potrebno učiti definicije.

Čitajte Andrića, Selimovića, Rastka Petrovića, Mihajla Lalića, Boru Stankovića… Čitajte i dobre prevode svetske književnosti na svom jeziku. Ako nemate vremena za romane, čitajte pripovetke. Videćete kako vam se posle nekog vremena poboljšava rečnik, kako drugačije zvučite i dok govorite a i dok pišete.

Ako je pisanje deo vašeg posla (objavljujete tekstove, pišete mejlove, prezentacije itd.), obavezno koristite rečnike. Nije loše imati neki pravopisni priručnik u kući (Pravopis srpskoga jezika Matice srpske je dobar izbor). Možete uvek da pogledate i na internetu (npr. kakosepise.com). A možete da dobijete i moj besplatni Pravopisni priručnik tako što ćete se prijaviti na njuzleter Magija reči ovde.

Učite. Svaki dan naučite nešto novo.

A sada da vidimo šta su to imenice, pridevi, prilozi i glagoli.

Imenice

Imenice su reči kojima imenujemo pojmove. One mogu biti vlastite, zajedničke, gradivne, apstraktne, glagolske i zbirne. Neću pisati o svakoj vrsti posebno jer se ovaj tekst ne bavi time. Kada je pisanje rečce NE u pitanju, važno je znati definiciju imenice da biste znali da li ćete napisati NE PRIJATELJ ili NEPRIJATELJ.

Ako se rečca NE piše spojeno sa imenicom onda je ovo drugo pravilno, zar ne?

Pridevi

Pridevi su reči koje stoje uz imenicu i odrećuju je na neki način. Oni mogu biti opisni, prisvojni, gradivni, vremenski i mesni. Kod prideva nastaje malo veći problem u vezi sa pisanjem rečce NE uz njih. Možda zato što se na nivou značenja pomešaju sa glagolima. Ali nije toliko ni bitno da zalazimo u to zašto se greši, nego da vidimo kako to izgleda na primerima i kako je pravilno:

• Uputio mi je PRIJATELJSKI pogled.

„Prijateljski“ je prisvojni pridev koji je nastao od imenice prijatelj. Ako želite da kažete da vas je neko pogledao kao da mu niste prijetelj, onda ćete reći (napisati):

• Uputio mi je NEPRIJATELJSKI pogled.

Neki od prideva deluju predugačko kada im se doda NE pa i to može biti razlog što dolazi do odvajanja u pisanju.

Prilozi

Ova vrsta reči služi da bliže odredi (opiše) radnju. Dakle, pridevi stoje uz imenice a prilozi uz glagole. Tako ih razlikujemo.

Rečenicu iz prethodnog primera možemo da napišemo i ovako:

• NEMILO me je pogledao.

„Nemilo“ je prilog jer određuje kako neko gleda (kako neko nešto radi), nastala je od prideva i zbog toga se rečca NE piše spojeno sa ovom vrstom reči.

E sad dolazimo do glagola.

Glagoli su reči koje označavju radnju, stanje i zbivanje.

Za onu prvu definiciju rekla sam da je većina zna, a za ovu sam sigurna da je i vrapci na grani znaju. Ali opet nastane zabuna kad treba napisati NE uz neki glagol, pa onda NEZNAMO šta da mislimo ili NEDAM na sebe ili NE ĆU da kvarim nešto (istaknute reči su pogrešno napisane).

Rečca NE se piše spojeno sa glagolom samo u slučajevima navedenim na početku ovog teksta:

NEĆU, NEMAM, NISAM i NEMOJ (i u svim oblicima ovih glagola NEMAMO, NEĆEMO, NEMATE, NISU….)

Kod glagola je problematično to što u srpskom jeziku postoji puno glagolskih oblika i onda kako glagol menja oblik, on često deluje kao potpuno nova reč pa je pomešamo sa imenicom ili češće sa pridevom i prilogom.

Ovako to izgleda na primerima:

• Gledao me je NE RAZMIŠLJAJUĆI.

Ovde je upotrebljen glagol „razmišljati“ u odričnom obliku glagolskog priloga sadašnje. U službi je priloške odredbe za način.

A da se vratimo na jedan prethodni primer:

• Gledao me je NEMILO.

Sećate se ovo je prilog. I on je upotrebljen kao priloška odredba za način.

(Što bi rekla jedna moja učenica Amerikanka: „That’s weird“)

Osim ovoga, neki glagoli u određenim glagolskim oblicima su baš kratki i onda deluje da treba rečcu NE napisati spojeno u tom slučaju.

Evo primera:

DATI (3. lice jednine prezenta je DA)

• On NE DA na sebe.

SMETI (1. lice jednine prezenta: SMEM)

• NE SMEM ni da pomislim šta će reći. (Ne smem podseća na nemam)

Ne kažem (NE je odvojeno od glagola) da je lako. Zapravo, daleko je od lakog, ali to je naš jezik i takav je kakav je. A lep je, priznajte. Ne mora sve da bude lako i nije lepo sve što je lako.

Za važne stvari u životu potrebna nam je posvećenost, a maternjem jeziku treba biti posvećen jer on je deo našeg identiteta.

Cilj ovog teksta je da vam olakša pisanje rečce NE uz navedene vrste reči a ako i dalje imate nekih nedoumica, slobodno me pitajte. Radujem se da zajedno radimo na negovanju srpskog jezika.

I još jednom vas pozivam da se prijavite na moj njuzleter Magija reči. Tako dobijate Pravopisni priručnik besplatno a u njemu sam navela dosta konkretnih primera za pisanje rečce ne. Prijavite se popunjavanjem forme ispod.

‍