Šta znači raditi na sebi i kako sam ja počela

Danas se sa svih strana može čuti kako ljudi rade na sebi, kako treba raditi na sebi, priče se o samorazvoju, samopomoći, samovaspitanju a tu je i čuveni citat: „Kada ne znaš šta da radiš, radi na sebi. Tu uvek ima posla.“ Naići ćeš na razne tehnike, predloge, savete, liste šta je pametno raditi a šta ne, pa ako želim ovo ili ono, šta treba da radim da bih to postigla, šta treba da pročitam, o čemu da razmišljam, na koji način da razmišljam… U moru svih ovih informacija čovek može malo da se zbuni (ili malo više) i da se zavrti u krug i da ne zna ni gde je ni šta je, ni šta uopšte znači raditi na sebi. Nekad nam se može učiniti da radimo na sebi i da sve ide super a onda od jednom, puf, desi se nešto i mi kao da smo se vratili deset koraka unazad. Onda se desi da nam se čini da svima drugima ide odlično a mi se samo saplićemo o nove metode koje primenjujemo i stojimo u mestu. I onda se umorimo. Pa stanemo. Pa opet krenemo. I sve tako.

         Kada te zbunjuje ideja o samorazvoju, evo odgovora na neka pitanja koji bi mogli da olakšaju celu situaciju.

Šta uopšte znači raditi na sebi?

         Rad na sebi je vrlo usko povezan sa svesnošću. Jedan moj prijatelj ima običaj da kaže kako se ljudi danas (ne znamo baš tačno kako je bilo ranije po tom pitanju ali danas vidimo) prebace na autopilot i jednostavno žive sa 30% energije, životare zapravo, gotovo potpuno nesvesni sebe i trenutka u kome se nalaze, onoga što rade, žele… U trci su sa vremenom, novcem, računima, decom, obavezama… Ne znaju gde im je glava od svega toga, i onda se u jednom trenutku osveste, obično prekasno, i deluje im da je život prošao pored njih. Kako im se ovo desi? Pa zaborave da postave ključno pitanje, jedno jedino, a to je pitanje ZAŠTO. Zašto ja ovo radim? Zašto je ovo važno? Zašto sam tu gde jesam? Zašto nisam tamo gde želim da budem? Onog momenta kada postaviš sebi ovo pitanje, počinješ sa radom na sebi. Osvešćuješ se. Raditi na sebi znači postajati/postati svestan sebe i svojih potreba i želja.

Kako se desi da postavimo pitanje ZAŠTO?

         Nažalost (ili možda na sreću) to obično bude neko jako teško ili bolno iskustvo, toliko bolno da se iskrano zapitamo zašto se ovo baš meni dešava. Tada imaš dva puta: 1. da kreneš napred i menjaš nešto ili 2. da nastaviš da kukaš, radiš isto što i do sada i preživljavaš sa osećajem teskobe, ili kako bih ja rekla, kamena na grudima. U oba slučaja nešto radiš samo je razlika u tome gde će te taj rad odvesti. U prvom slučaju imaš mogućnost da ideš napred i razvijaš se, postaješ bolji i sebi i drugima, a u drugom slučaju ostaješ na istom mestu, bogoradaš, tavoriš.

Postavio/la sam pitanje zašto i šta sad?

         Sad nastupa jedan fenomenalan momenat: imam iskustva a ustvari nalazim se na početku i krećem, polazim u nešto novo, u nešto što i jeste suštine moje duše, a to je povratak sebi. Nije li to divno? Počinje istraživanje, otvaraju se nove mogućnosti, iskrsavaju nove ideje, motivacija, knjige, novi ljudi. Sve je više kvalitetno provedenog vremena, pozitivnih ljudi, prijatno provedenih trenutaka. Kao da se neka lakoća uselila u tvoj život. Ono što je najbolje od svega, imaš utisak da si uzeo/uzela stvar u svoje ruke, da kreiraš, da hodaš napred, i što je najvažnije vidiš da imaš izbor, shvataš da je sve stvar tvog ličnog izbora. Da, ovo što mi se desilo jeste teško, i da, mogu da kukam, imam pravo, ali NEĆU. Mogu da neću, biram da neću. Ovo je trenutak kada prestaješ da se boriš za golu egzisteniciju i umesto da preživljavaš počinješ da prOživljvaš. To te vodi ka slobodi, a sloboda nema cenu. Jednostavno shvatiš da ili ćeš ti sam/sama raditi na sebi ili će neko raditi na tebi.

Kako sam ja počela?

         Naravno kao i svi koji uče na teži način, posle bolnih iskustava što su kod mene bili razvod i još neki veliki gubici. To su bili trenuci kada sam mislila, ustvari nisam mislila, nego sam bila sto posto uverena da moj život uopšte nema smisla i da sam na ovaj svet došla samo da se mučim. I tako je to trajalo danima, možda i mesecima, sad već više nisam sigurna. Nisam jela, nisam spavala, imala sam crne misli, sedela zatvorena u sobi. Kamen mi je sedeo na grudima i bivao sve teži. Žalila sam se prijateljicama, sebi, bogu. Mrzela sebe i sve oko sebe. I onda od jednom, jednog jutra sam samo rekla sebi: „Ne možeš više ovako. Ili ćeš da se ubiješ, ili da živiš kao normalan čovek.“ Vau! Kakv uslov! Kakva motivacija! Izabrala sam ovo drugo (jasno kao dan jer upravo čitatš moj tekst). Od tog momenta počela sam da se okrećem sebi na najrazličitije načine. Tražila savete od drugih, istraživala na internetu kako prebroditi krizu, čitala knjige, magazine, izlazila, družila se sa ljudima, isprobavala razne tehnike, učila šta je to što mi prija, počela da vežbam. Kamen je još uvek bio tu, ali osećala sam se bolje, malo pomalo, pa sve više. Shvatila sam da uopšte nisam poznavala sebe. Otkrila sam o sebi toliko toga novog (i dalje otkrivam) i došla do toga da mislim da moje iskustvo može biti od pomoći nekome ko se nalazi u sličnoj ili istoj situaciji kao ja nekada. Jer ja sam zaista, odlučivši da imam izbor, od tog momenta samo napredovala i napredujem i dalje. Za sebe mogu da kažem da se osećam potpuno slobodno, slobodno da se izrazim, da uradim šta želim, da kažem ne, da kažem da, da priznam da sam pogrešila, promenila mišljenje…

Rad na sebi je tema koja se može razviti na 1000 strana i više, može se napisati knjiga (i ima ih dosta i to treba iskoristiti) ali ovaj tekst služi tebi koji si možda na početku, tebi kod koga će da klikne prvo ZAŠTO koje će te odvesti na taj predivni put ka sebi, put sa koga više nema povratka, i to je ono što je fascinantno. Kada jednom odlučiš da kreneš ka sebi, više nema nazad jer taj put je toliko uzbudljiv i lep, da ti više ne pada na pamet da uključiš autopilot i ne znaš zašto radiš to što radiš, već proživljavaš, biraš, učiš ideš napred i UŽIVAŠ U TOME.

U nastavku nudim ti nekoliko knjiga za čitanje koje ti mogu biti odlična motivacija za početak:

„Ja to mogu“, Lujza Hej

„Radost – sreća koja dolazi iznutra“, Ošo

„Kad porastem, biću Ja“, Jelena Pantić

Za početak sasvim dovoljno!

Ako vam se tekst dopao, podelite ga sa prijateljima i kontaktirajte me slobodno, volela bih da čujem vaše komentare i sa radošću su se odazvati. A tu je i moja mejling lista!

Uživajte!

‍